Сеоба
Кроз лијепа Пљевља моја,
Телеграмом танких жица,
Спазих синоћ хиљадама
Забринутих ластавица,
Ко мој народ кад се тужно
У туђински свијет спрема, -
На вијећу су синоћ биле,
А јутрос их ни једне нема!
Њих је разно из мог краја
Одагнала јесен пуста;
Хладни сјевер и олује
И вјечита магла густа.
И у моме родном крају
Има по кад дана врели;
Има сунца а'л не оног,
Кога овај народ жели.
Ја увијек кад путујем,
Обалама мога Лима,
Кроз душу ми тужну вије,
Пет-вјековна љута зима!
Ал' ту зиму не осјећа
Други свијет и слобода;
Нико више осим мене
И несрећног мога рода!
У Пљевљима 1909. год.
Нема коментара:
Постави коментар