Димитрије М. Јефтовић-Полимац - Ријеке

 

  

Ријеке
Г. Ал. Шантићу, за успомену на прво познанство
 
Ја сличније ништа још видио нисам
Верујте ми тврдо права ми је клетва,
Него што сам гледо двије српске реке,
А то су вам реке: Зета и Неретва.
 
Водопаде њихне дуж цијелог пута
Разбијају свуда све кршеви сами.
Вода им је бистра и зелено-плава
Као чисто небо у прозрачној тами....
 
И ја бих се свачим заклео на свету
Те ријеке да су праве сестре двије,
Једна од њих увек у слободи живи,
Али другу ропство још и данас бије.

О како је мени нешто тешко сада!
Одричем се сваког свог пјесничког звања,
Кад ријечи немам да опишем реке
И на спрам њих сва своја осјећања.
 
У Мостару 17-8 1910. год