Димитрије М. Јефтовић-Полимац - Сужњи

 

 

Сужњи

Посветио Госп. Жив. Дачићу неуморноме раднику за свој народ

 
Мој народ је јато растурених тица, 

На обмане што их похваташе људи;
Што им тужне пјесме не раздиру груди,
Пјесме из кафеза од челичних жица.
 
Тице, што се муче без слободе тако,
Допадоше многе у вјечити пако
Изнурене, јадне, у пола су мртве;
А неке су давно већ постале жртве!
 
О, Европо! вапај заробљених тица
Зар не чују твоји ти „праведни" људи?
Зар им тужне пјесме не раздиру груди,
Пјесме, из кафеза од челичних жица?!
 
Пљевља 1910. год.