У тужном граду
Стари граде светих апостола
У долини мог зеленог Лима,
О' колико ту осећам бола
Гдје никада не престаје зима!
Дивљи вали мога Лима хуче
И храм свети још потурчен дрема..
Тебе граде дуго ропство туче.
Српском болу нигде краја нема !?
О мој граде, дан ће ипак доћи
Дићи ће се са Оброва тама,
Краљ Слободе ту ће ма кад доћи
И тада ће забрујати славно
Тешка звона потурченог храма, -
Чекај граде, чеко си одавно...
Бијело Поље, 1908.
Дим. Ј. Полимац - Помрачење Сунца Слободе (1915-1918)
Нема коментара:
Постави коментар