Димитрије М. Јефтовић-Полимац - Отаџбина

 

 

Отаџбина
 
Први сумрак пао... Нигдје никог није..
Ја хартију држим у лијевој руци,
Са својим сам другом. Он се мени смије,
Што не шећем срећан, безбрижан по луци.

У том часу мени срећна мисо дође,
Пролећеше ждрали што их слога снажи.
Изнад наших глава пут Сјевера прође
Јато, које своју Отаџбину тражи.

На што им је друже, тужна граја горе
И да л' њихне речи схваћа душа твоја?
„Не знам, ал ми кажи шта ждралови зборе?"
- „Најљепша је увијек Отаџбина своја".
 
Пљевља 1910.