Годишњица анексије
Опет... Напријед само ! - Тако сам себи морам рећиС признањем: у таштој души да сунца народу желим,
А кад чујем да мој народ почиње златну слободу тећи
И ја ћу први у борбу полећети с грудима врелим.
И први плотун кад громко у моим клисурама плане
Жудно скочићу у борбу и крв за Српство лити.
Па кад се све сврши и сунце златне слободе народу гране
Тада ћу само и ја у мојој земљи весеља човек бити.
Сјећам се: кад само једном доживљех вријеме бурно
О ратном стању збораше свуда наша цијела јава,
И жене српске када се на бојна поља спремаху журно,
Да тужној Херцег-Босни створе свете Слободе права.
Дим. Ј. Полимац - Помрачење Сунца Слободе (1915-1918)
Нема коментара:
Постави коментар