* * * (Пукови се наши крећу)
Пукови се наши крећу,
У четама мору слазе,
Где кораком силно згазе
Ту све црна земља пуца!..
У груд'ма им још силније
За Победом срце куца...
Удесили срца дирке
Да их гони жеља већа:
Виолине, гајде, свирке
И све што их на дом сећа.
Растају се „Збогом, брате!..."
Један другом стежу руке,
На бродове сви се јате
Уз веселе песме звуке.
Крупни, једри, снажни, здрави,
Поносити, непобедни,
Силни као горски лави!
А крвничке крви жедни !
„Збогом остај, туђи рају,
Где логори наши бише. —
Ми идемо своме крају,
Где је сваке среће више.
Збогом остај, Јонско Море!
И ти, Крфе, граде бео,
Хиљадама лета знаће
За вас Српски Народ цео.
Дим. Ј. Полимац - Помрачење Сунца Слободе (1915-1918)
Нема коментара:
Постави коментар