Зора
У мом крају рујна зора
Још сванула сасвим није;
А висове Дурмитора
Већ одавно сунце грије.
Ја увијек гледам како
На уранку дана чиста,
Дурмитор се из далека
Ко камење драго блиста!
Док је тамо тако дивно!
Васиона тако зрачна..!
У мом крају брда моја
Ко да плачу! Сва су мрачна!
Увијек кад забијели зора
Гледам како сунце грије,
Тврде стијене Дурмитора
Што им Тара пјесму вије.
Пљевља 1910. год.
Нема коментара:
Постави коментар