Приказивање постова са ознаком Dimitrije Jeftovic Polimac. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком Dimitrije Jeftovic Polimac. Прикажи све постове

четвртак, 12. новембар 2026.

Димитрије М. Јефтовић-Полимац - У салону

 

 

 У салону


И синоћ сам био на једноме балу
И весеље гледо што никада прије;
Али мене ништа занимало није,
Мислио сам тужно о свом идеалу.
 
Три године дана цвеће сам заливо
И у красном парку подизо сам дворе;
На челу сам многе доживио боре,
О будућој срећи све сам ипак сниво.
 
Али кад већ бјеше крај године треће
И сав посо кад сам довршити хтио
Сруши ми се и то: до темеља цио!
И ја опет остах без нада и среће.
 
На земљишту моме гдје ја садих цвеће,
Гдје сам многе своје доживео боре,
Ту сад други диже идеалне дворе;
Ал' ту никад нико срећан бити неће.
 
Ту свршено све је о мом идеалу.
Свег се сјећам тужан што сам имо прије,
С тога мене ништа занимало није
Синић кад сам био на једноме балу.
 
Цетиње 1910. год.



           

Димитрије М. Јефтовић-Полимац - Прошлост

 

 

 Прошлост

 
Ја сам се већ доста нагледао света
И с дамама првим водио сам коло,
Јер свуда сам био примљен ко „поета, “
Ал сам само једну сиротицу воло.
 
За њу нико живи до тад није знао
Док је моје пјесме прославиле нису.
То бејаше цветак у прашину пао,
Што ни сањо није о данашњем вису.
 
Кад бијасмо једном у собици сами,
Сва збуњена беше поред мене села:
Загрљени, срећни у вечерњој тами,
Љубљаху се жудно наша уста врела.
 
Из њене сам косе мирисе уживо;
Са усана њених сваку сласт сам пио;
Уз груди сам њене идеално сниво
И љубављу силном занесен сам био...
 
И послије свега што је било прије
То још душа са свим лаковјерна бјеше:
Ни година прошла од вјерења није
А њезино срце други разнијеше.
 
Ја се нисам надо тако худој срећи
И отрову коме још не нађох лека,
И нај после шта би? Моро сам јој рећи:
Вјеренице, збогом и то за навека!
 
Па ме тада посла моја судба клета,
И постадох радник ове земље бола,
И несрећна свога без слободе света,
Што највише жели просвете и школа.




           

Димитрије М. Јефтовић-Полимац - Љубави

 

 Љубави

 
Вријеме је мени дуго, ја сам жељан мирна данка,
Ноћи су ми са свим тешке, за ме више нема санка.
 
Шта је мени и рад чега тако мислим? Шта ме мучи?
Те бих радо окусио из пехаре горке жучи.
 
Ил, бих зашо туђим светом, гдје ме нико неби знао.
Да ми само ову земљу оставити није жао.
 
Имао сам две љубави, па сам једну порушио....
Али љубав на спрам рода зар бих ма кад срушит’ смио?
 
Пљевља, 1910. год.



          

Димитрије М. Јефтовић-Полимац - Разговори

 

 Разговори 

Кад свештеник састави нам руке
Мени и њој. Ми пред њим стојимо
А он чита нешто из „Требника“,
Затвори га, па нам рече: „Чујте!
Ви, младенци, што вам попа каже:
Све радите у животу брака,
Ко што вера Христова налаже.
 
Жена увек да поштује мужа,
И муж жену као вечног друга.
А сад срећно! Ја вас благосиљам
Ко свештеник и божији слуга“.
 
Још свештеник говор не доврши,
А около жене жагораху
И ја слушах једна говораше:
„Сад у чело пољубит је мора,
То се тако сад обично врши
Нова мода тако им налаже"
Друга рече: Зар пред нама свима?! "
Трећа дода: „Како попа каже."
 
У Београду, 6. јан. 1910. год.




          

Димитрије М. Јефтовић-Полимац - Ријеке

 

  

Ријеке
Г. Ал. Шантићу, за успомену на прво познанство
 
Ја сличније ништа још видио нисам
Верујте ми тврдо права ми је клетва,
Него што сам гледо двије српске реке,
А то су вам реке: Зета и Неретва.
 
Водопаде њихне дуж цијелог пута
Разбијају свуда све кршеви сами.
Вода им је бистра и зелено-плава
Као чисто небо у прозрачној тами....
 
И ја бих се свачим заклео на свету
Те ријеке да су праве сестре двије,
Једна од њих увек у слободи живи,
Али другу ропство још и данас бије.

О како је мени нешто тешко сада!
Одричем се сваког свог пјесничког звања,
Кад ријечи немам да опишем реке
И на спрам њих сва своја осјећања.
 
У Мостару 17-8 1910. год



          

среда, 11. новембар 2026.

Димитрије М. Јефтовић-Полимац - Помрачење Сунца Слободе (1915-1918)

 



Димитрије М. Јефтовић-Полимац

Помрачење Сунца Слободе (1915-1918) 




О петнаестогодишњици 1915....

Сире!

Туђа земља

Збогом ждрали!...

Ноћ на Крфу

У логору

Од куда си?

Тужна пјесма

Наша земља

Отаџбини

Verdun

* * * (Пукови се наши крећу)

Битка на Кајмакчалану

Краљ у боју

Вјереница

На Груништу

Старо јато

На рекама...

Погреб 1917-те.

Ноћ у ропству

Понос Фоче

Прошла срећа

На растанку

Са бојишта

Моја пуста жеља

* * * (До Призрена очи дос...

Господине учо

На уметникову гробу

Успомене са Бистрика

У тужном граду

*** (Остав'те ме нек ми пл...

Годишњица анексије

Сутон у Пљевљима

Пут у Милешево

Јесени Славе 1918-те

Пред побједу

 Сан витеза

Наша земља

 Јесени Туге


           


Димитрије М. Јефтовић - Вјереница

 

Вјереница

Ноћ царује и све спава, свијет скрила сјета нека
Само тужна вјериница на прозору мјесец чека...
„Још га нема..." Улицама одјекује: цика, цака...
И чује се одмјерена стражарева стопа свака,

Сто пута се стражар туђи као црна авет врне;
Сто пута се љубав склони и завјесом заогрне...
Брине, чезне, тужи, плаче и по сву ноћ тако бива,
Авет шеће, свијет спава, ал' не спава љубав жива !

Зоре нема... Из далека блиједи се мјесец краде,
И сребрне сипа зраке по прозору моме младе...
И све кад се стражар врне и корачи ногом даље,
Вјереница вјеренику по мјесецу поздрав шаље :

 ... Кажи да му вјереница вазда чезне, тужи плаче,
И да никад у вијеку љубила га није јаче!
Примила сам са бојишта његов поздрав с Реке Црне.
О, кажи му, да се само ко осветник дому врне".


Дим. Ј. Полимац - Помрачење Сунца Слободе (1915-1918) 



 

          

Димитрије М. Јефтовић - Од куда си?

 

 

Од куда си?

 

Давно ме је прошла срећа,
Прошла пјесма наших тица;
Прошло љето у туђини,
Прош'о цвркут ластавица,

Око мене на све стране
Монотона лежи тама
Од куда си, ти једина,
Тужна тицо, дошла сама ?

Пјевај шево, ја сузама
Пратим дивну пјесму твоју,
Што ме с пуно чежње сећа
На далеку земљу моју.

Кад те слушам срце моје
Пусте груди бије јаче.
Пјевај тицо, јер често је
Срећан многи и кад плаче!

Пјесма твоја у туђини
Браћа моја доба сретна :
К'о да гледам њиве златне
И шарена поља цвјетна.

Очи сузе!... Ал' душа ми
Срећом прошлих дана дише -
Сања жуто зрело класје
Кад га јунски вјетар нише....

Сања како преко њива
Таласи се златни гоне,
И заносна пјесма твоја
Са висина у њих тоне...

Дим. Ј. Полимац - Помрачење Сунца Слободе (1915-1918) 



 

          

Димитрије М. Јефтовић - О петнаестогодишњици 1915.-1930.

 

О петнаестогодишњици 1915.-1930. 

Заточници наше славе, — кито дичних гренадира,
Ви, што свуда расејасте мученичке своје кости,
Од Дунава до Јадрана и од Скадра до Алжира
Не тражећи цв’јет признања, ни бесмртни вјенац славе,
Сад спавате непомични, под копреном вјечног мира.
Само пјесник ваше славе живи свједок тешких дана
Што заједно с вама прође кроз сва земна искушења,
Пред вашим се прахом клања — легендарних великана,
И ужиже свети тамјан на видику покољења.


Августа, 1930. год.  ДИМ. ЈЕВТОВИЋ - ПОЛИМАЦ
Суботица.            бив. ратни дописник Треће Армије

Дим. Ј. Полимац - Помрачење Сунца Слободе (1915-1918)