Узник
(По Лермонтову)
Отвор’те ми тавницу,
Дајте м’ б’јелог дана,
Црнооку дјевицу,
Јоште коња врана.
Ја ћу најпре љепиотицу
Пољубити дјевојчицу,
Па на коња црногрива
Узјахаћу попут дива,
Улетићу у ropy,
Подражујућ вихору.
Ал’ прозори тавнице
Превисоко стоје,
Црнооке дјевицо
Нема овдје моје.
Она млада у дому
Сједи сада свому.
А добри коњ по пољу
Разиграв се на вољу
Скаче весо па игра
Peп по вјетру разигра.
Свуда тавно ... нема cpеће,
Умирућа луча св’јеће
Баца траке сада.
Још је чути у тишини
Ход ноћног солдата
Гдје у среди ноћне таме
На несретног пази на ме.
Ј. Поповић-Липовац
"Црногорка" број 2 1884.
Нема коментара:
Постави коментар