Zora je *).
Оd istoka nebo s plavi,
Rosa sjajnost daje travi;
Noć već tavna krila kreće,
I světlostju trag zameće.
Сujte Serblji,
zora je!
U pupih vam gora
je.
Bogu blagom pojte hvalu,
Junacima diž'te slavu;
Tu je dobra svakog sila,
Za nebesa dvoja krila,
Božja pomoć
izvor jak,
Priměr sjajan
Serb junak.
Cerkve višnjem podižite,
Manastire ukrasite,
Da se věra čista snaži,
Da nebesna ljubav važi.
Život onda j'
sěnit gaj
Nadežda vam
sprema raj.
Njive valja poorati,
Cistim zernom zasejati;
S trudom gdi god ralo blista,
Оnde srěće cvetak lista.
Gdi se sĕje, tu
se žnje,
Nit’ je gladi,
nit’ patnje.
Nek vam ruka zemlju rije,
Која zlato, srebro krije;
Kamen ljuti probijajte
I dubinu promatrajte!
Ište blaga roda
čest;
U toj zlatu cena
jest.
Germa, šljunka jest u gori,
Nek je stakla u prozori';
Gdi je vode i ritice,
Nek se dižu papirnice.
Dobija se trudom
trud,
Obiljem se krasi
grud.
Dunav, Sava, Drina teče,
I Morava zemlju seče;
Što vam zemlja, gora nosi,
Tergovina nek iznosi.
Tu se pruža
dlanu dlan;
Vaš će biti
novac stran.
Zakon neka dužnost veže;
Gnjusni porok kaznju steže;
Svak nek derži, traži svoje;
Što je moje, nije tvoje.
Red taj daje um
i Bog,
Da uzvisi slave
rog.
Sud nek pravdu tverdo hrani,
I nevinog od zla brani;
Milost neka krasi Glavu,
Njoj istinu plete slavu.
Milost s pravdom
zlati věk;
Nečuje se tužbe
jek.
Zavist, zlobu udavite,
Slogu, ljubav proslavite.
Koi drugoga trude gazi,
Оnaj svoju sveću gasi.
Sobom svaki
sjajan jest,
Zasluga mu nosi
čest.
Décu svoju nastavljajte,
Škole, znanja pribavljajte.
Um s naukom gdi god sija,
Tamo blago svako klija.
Narodu je
mudrost svět;
Оna pita slave
cvět.
Sad se istok lěpo plavi,
Nebo trepti sve u slavi,
Světlost zemlju osijava,
Rosa travke oživljava.
U pupih vam gora
je,
Čujte Serblji,
zora je!
М. Svetić
*) Iz Serbske Novine
Danica Ilirska broj 31 1838.
Нема коментара:
Постави коментар