Скужавање
дуга
(Слика с
пазара)
“Ајде,
чоче, већ је вакат
да ми
дадеш оно пара —
да не
буде а без преше
међу нама
срџбе, кара!
Бих
радији штетовати
још толико три пут да је?
него грке
да имамо
и да буде
какве граје,
Вада томе
пасала је
поодавно,
још покладе;
па да ми
се вјешт учини,
кол’ко да
ми сваку даде.
Годину су
без добити
остављене
— ти знаш — биле,
а на
твоје преклињање,
и на оно
лиле миле!”
„Даћу ти
их ако Бог да,
неће
проћи ни неђеља!
но
причекај, и не спршти,
е је на
ме мука веља!
Ђе
нијесам обидива’
и тражио
врх залоге? —
промета’
се, досађива’,
и
гр’јешио људе многе?
Ево ово
трећи Пазар,
да сагоним
на продају
нешто
живо да продадем —
па ни
чапру не плаћају !
Жена ми
је, да опростиш,
теке
жива, једва дише!
па и ти
ме јади црни
спопадоше
још одвише,
За то сам
ти погинуо
са
свакоје банде, руке —
што не
трпи ни подноси
мајчић
један такве муке.
И ако ми
Бог једини
не помогне
у невољи
и избави
од'овога —
тад и ти
ме баш прикољи!“
„Још те
чека’ бих некако
да икако
и од које
руке могу
одагнати
дужитеље
грдне моје.
Као што
је тебе мука
и мене је
исто тако,
но ти
богме дат помоћи
ја не
могу никојако.
Лагава’
сам доста људе,
а све у
над пара тије’;
али више
измицања
никаквога
мене није.
Људи нете
ни да знаду
што ти
мене имаш дати,
него
сваки своје тражи —
што си
дужан — веле — плати
Молим ти
се зато опет
подмири
ме, нема чаре;
јер сви
други изговори
не вреде
ми само паре.
Немој да
се омразимо
без
потребе и невоље;
јер тун
није благо какво,
нити пуле
тако веље.
Њешто
имаш, њешто нађи,
па ме
мири већ је право!
зајма’
сам их и ја онда,
те ти
образ скапулао !“
“Оћу чоче,
но причекај,
а знам да
ти није лако,
ма заиста
ни лијепо,
да ме
гађеш тако јако!
Па да сам
ти главу дужан,
кад те
молим ка’ човјека,
погледа’
би на капицу,
и дао ми
каква л’јека!”
„Ругат си
се ти почео,
и спрдаш
се виђу када? —
али
стани, кад је така,
видијећеш
зато сада!
Суд
тражити с тобом нећу,
задајем
ти божј’у вјеру;
а исплати
рок нек траје
до довече
пред вечеру!
Тада паре
не даш ли ми,
никад ти
их више нећу
затржити,
знади добро,
да их
имаш пуну врећу!
Ћеф
чинити с туђом муком
ја знам
да си научио,
али
нијеси на мекоту
овог пута
погодио!”
„Упри
валан из најбоље!
ја из ове
чапре нећу
у другу
се обуковат,
на
вјешала да ме крећу!
Фаљивају
богаташи
који
броје на хиљаде,
а нека ми
сиромаси
у ‘ве
крше, у ‘ве јаде!
Хазур
бијах продавати
до сад
неке грдне прње,
ал’ кад
страшиш — нећу богме,
па да ће
ми бит и црње!“
— Цареви
су, јадни, дужни!
но се
прођ’те од те свађе!
а ти,
Петре, мало лакше,
па дако
их ђегођ нађе! —
Чекај још
га за неђељу,
молим ти
се као брату;
сваку ћу
ти ја тад дати,
рекли су
ми издат плату! —
„Џамадан
бих ови свука’
тебе
ради, добре воље —
и
пристајем, ал’ и ти ћеш
ш њим
имати главобоље!”
***
Што
азбуке не би више
чисто ми
је сада жао;
јер ви
оћах испричати —
да без
суда Јово није
дађавоље
паре дао.
*). С…
Нема коментара:
Постави коментар