Душан С. Ђукић - Два ускока

Два ускока

Завијених глава, а смркнута лица

Два ускока сједе на врх кршне греде;

Млако сунце млачи смркнуга им лица —

Два ускока мрачно у даљину гледе.

Одмиче се бл’једо и прозебло сунце

Са пругастих вода далекога Скадра,

Откуд б’јеле куће дв’је издаје сунце

Ко дв’је бјеле груде, ко два б’јела јадра.

Без иједне р’јечи и без игдје ишта

На громадном стјењу дв’је се душе море:

Два ускока више и не виде ништа —

Суза им је скрила осњежене горе...,

Па кад су им у мрак б’јеле круне пале

Као крвав огањ очи су им сјале. ..

Душан С. Ђукић

“Дан” Цетиње, свеска 1 i 2  1911.