Јован Поповић Липовац - Младој калуђерици

Младој калуђерици

 Ј. Поповић-Липовац

Каква те судба ту донесе.

Ђевојко дивна што те занесе?!

Или те зањеше те бјеле зграде,

Те бјеле зграде — те црне јаде.

Та твоја дјево црна гробница.

Те поста црна калуђерица?!

Или те олтар Божи очара?

Можда пред тобом чудеса ствара!

Па виђе силу силнога Бога.

Па твој ум друго наћи не мога

До живој ноћи у црна гроба.

И бреме носит небесна роба !

Или те млада неерећник који,

Млађано срце твоје освоји,

Па наужив се љубавне страсти,

Учинио те прениско пасти,

Одбацив твоју руку и срце

Па те у живе опреми мрце?!

Или на свјету сиротом бјеше,

Па живјет самој бјеше ти теже

Heгo у твоју садашњу раку,

Ту жпву раку ох наопаку.

За сваког оног који познаде

Манастирске те црне зграде?!

Ох што је да је ал твога гласа,

Који пo цркви њежно таласа,

Па пунан туге “амин“ зајечи,

Анђелске мислим ја чујем рјечи,

Па глас тај цуро чудеса ствара.

Мен невјерника у вjepy претвара.

*) Приликом примања калуђерског сана књагиње Ш. 14.  Августа 1874 у манастиру Харткову међу Москвом и Сергијевском лавром.

"Црногорка" број  9   1884.