У туђој Отаџбини

У туђој Отаџбини

Ја познајем:

Ово није земља моја!

Нигде леда, нигде снега

нигде нема једног брега

разрушена гњевом боја…

-Ово није земља моја!

Ја познајем:

Ово није земља моја

где протече крви доста,

где хиљаде мртвих оста

бранећ’ силно права своја…

-Ово није земља моја!... 

Ја познајем:

Ово није земља моја,

коју тресе силна јека. –

Ја сам дош’о  из далека.

Не чује се нигде боја…

-Ово није земља моја.

Ја познајем:

Ово није земља моја,

где још пуни шанци стоје

изгинуле браће моје,

где је пад’о  строј до строја…

-Ово није земља моја!

Ја познајем:

Ово није земља моја,

преврнута лавом топа,

где је као сноп до снопа,

гробље, коме нема броја…

-Ово није земља моја!

Ја познајем:

Ово није земља моја,

где девојке и све жене,

све у црно завијене,

стежу црна срца своја…

-Ово није земља моја.

Ја познајем:

Ово није земља моја,

где сад моји живот просе

од Тевтона што све косе,

и Татара дивљег соја.

-Ово није земља моја!

Ја познајем:

Ово није земља моја!

-Она чека да васкрсне,

кад се цео Балкан тресне,

после тако силног боја…

-То је славна земља боја!...

20. јан. 1916. год. на Крфу

Димитрије М. Јефтовић-Полимац - Сећање на Отаџбину