петак, 28. јул 2017.

Капетан

Капетан
-Песма о трагичној смрти капетана Светислава Милића-

У подножју кршног, неприступног кланца
Водила се битка. У одсудном часу,
С исуканом сабљом, испред бојног ланца,
Он повика: “За мном!” и поведе масу.

Ал’ тад, изненадно, однекуд са стране,
Затруби: “Одступај!”… И к’о  гром да паде,
Настаде пометња. “Стан’те капетане!”
Он за собом зачу, и запањен стаде…

“Боже! Бој изгубљен!”- У заблуди рече –
“Па још да одступам, да ме вечно пече
И тишти срамота к’о  олово врело?
Зар да ме и деца за страшивца држе?
Никад!...” И револвер магновено трже…
Осмехну се горко … И скреса у чело…


Војислав Ј. Илић Млађи - “Крвави цветови” 




          


Нема коментара:

Постави коментар