Капетан

Капетан

-Песма о трагичној смрти капетана Светислава Милића-

У подножју кршног, неприступног кланца

Водила се битка. У одсудном часу,

С исуканом сабљом, испред бојног ланца,

Он повика: “За мном!” и поведе масу.

Ал’ тад, изненадно, однекуд са стране,

Затруби: “Одступај!”… И к’о  гром да паде,

Настаде пометња. “Стан’те капетане!”

Он за собом зачу, и запањен стаде…

“Боже! Бој изгубљен!”- У заблуди рече –

“Па још да одступам, да ме вечно пече

И тишти срамота к’о  олово врело?

Зар да ме и деца за страшивца држе?

Никад!...” И револвер магновено трже…

Осмехну се горко … И скреса у чело…

Војислав Ј. Илић Млађи - “Крвави цветови”