Песма друга

Песма друга

Када нисмо могли више

јаничарске сносит бесе,

Србија се огњем створи

и са себе ропство стресе.

Још спомени свуда стоје,

што сведоче прошлост стару

у Орашцу, на Сибници

Варварину и Мишару!

Бој код Ниша, Делиграда,

Иванковца, Чегра клета –

па Крајина… И тада смо

задивили пола света!

Па Параћин и Сјеница

и Суводо, место збора,

где се прво руковала

са Србијом Црна Гора.

Ту код многиј загрљених

и суза је било дости;

у ледима витезова

пуцале су силно кости…

Па када се то све сврши

и поново ропство наста,

Хаџи-Продан витез стари

с витешком се четом саста

да свој народ од зла брани.

Кад почеше муке грозне

и настаде чуда Триста,

сву Србију Јаничари

разапеше као Христа.

Град Београд китиле су

одсечене главе наше,

тиме су се поносиле

београдског града паше.

Наш се народ опет диже,

за слободу да се бори,

кад отпоче земља цела

да у страшну огњу гори.

Па Таково, Љубић, Дубље,

Пожаревац, Мачва наша,

Јадар, Дрина и Поцерје,

стари Зека-Буљук-баша.

Вера тврђа од камена…

Васкрсење мора стићи

из народне крви свете

слобода ће ма кад нићи.

Па Грахово… Сто хиљада,

што их силна Турска диже

да прегази Зету целу, -

да л’ и један дома стиже?

Димитрије М. Јефтовић-Полимац - Сећање на Отаџбину