субота, 15. јул 2017.

Полазак у Отаџбину

Полазак у Отаџбину

Што маслине старе плачу
     и високи кипариси:
“Зашто, Боже свемогући,
     удесио тако ниси

Па да могу и све биљке
     по бескрајном свету ићи
И где желе, кад затреба,
     одређеној цељи стићи!?

Да можемо и ми сада
     херојима почаст дати
Што се крећу на бојиште
     окићени као свати!

Да пратимо војску што се
     три месеца с нама дружи,
Па сад иде да и даље
     Отаџбини верно служи.

Да пратимо друштво које
     увек ствара песму милу,
Што остави међу нама
     успомена својих силу.

Да одемо и ми њима
     чак на плави Дунав, тамо –
Зашто, Боже, вечна места
     за нас, биљке, створи само?!


Димитрије М. Јефтовић-Полимац - Сећање на Отаџбину 



                 

Нема коментара:

Постави коментар