Полазак у Отаџбину

Полазак у Отаџбину

Што маслине старе плачу

     и високи кипариси:

“Зашто, Боже свемогући,

     удесио тако ниси

Па да могу и све биљке

     по бескрајном свету ићи

И где желе, кад затреба,

     одређеној цељи стићи!?

Да можемо и ми сада

     херојима почаст дати

Што се крећу на бојиште

     окићени као свати!

Да пратимо војску што се

     три месеца с нама дружи,

Па сад иде да и даље

     Отаџбини верно служи.

Да пратимо друштво које

     увек ствара песму милу,

Што остави међу нама

     успомена својих силу.

Да одемо и ми њима

     чак на плави Дунав, тамо –

Зашто, Боже, вечна места

     за нас, биљке, створи само?!

Димитрије М. Јефтовић-Полимац - Сећање на Отаџбину