Како је у Отаџбини
На раскршћу судбе горке
Последњи сам пут те срео
У данима зле поворке
Што креташе у свет бео.
Очи су ти влажне биле
Као цвеће после кише,
Црне су те мисли виле:
“Све је прошло… Никад више!...”
Ту пролисмо суза доста
Где нас раста судба клета;
Ти у нашој земљи оста
А ја одох преко света.
У туђини пустој тако
Сам без тебе, жељо моја;
Често сањам други како
Љуби слатка уста твоја…
Тражи љубав срца ледна!
Погледује мач крвави…
Да не смије суза једна
Из твог ока да се јави…
Њега гоне страсне жуди,
Стеже твоју руку јаче,
За твоје се маша груди
А теби се тужној плаче.
Димитрије М. Јефтовић-Полимац - Сећање на Отаџбину
Нема коментара:
Постави коментар