Моја Отаџбино!…

Моја Отаџбино!…

Несрећна си вазда, Отаџбино моја!

Све од када Силног Цар Душана није…

Велике су муке и страдања твоја,

Крваво те сунце столећима грије!...

Од када те знамо, зла судба те прати:

На прагу је твоме непријатељ вазда,

Преко тебе Исток са западом рати,

И време те тврђу од челика сазда!...

Са тобом се Турска још с Марице бори.

Са севера Хуни Атилина раса,

Са истока Татар, од свакога гори,

Те без крви не би ни једнога часа!...

По столећа лета никад проћи неће

Док у крви поља не огрезну твоја!

Што Бог није рек’о  да се земља креће,

Да те ма куд носим, Отаџбино моја!...

Димитрије М. Јефтовић-Полимац - Сећање на Отаџбину