Нашим
освајачима Једрена
Хајдете
натраг! На тој црној њиви
Коју сте
ралом топовским разрили,
Доста сте
крви потоцима лили!
Време је,
да се одморите и ви!
Да ли сте
живи остали у боју
Или вас
листом могиле покрише,
Или вас срце
и не вуче више
Доћи у
лепу Отаџбину своју?
Видети
опет оца, сеју, брата,
И стару
мајку, пуну неспокоја,
И сузну
љубу и дечицу, која
Питају
тужно: “Где ли је то тата?”
Крај
свога старог огњишта седети,
У светлом
кругу, уз песама звуке,
И, након свега,
поново узети
Дечицу
своју, у крваве руке?
На њиве,
жељне, и зноја и рада
С ралицом
оштром радосно отићи.
Сврстати
бразде, па онда обићи
Ројеве
златне и свилена стада?
Проћи
кроз забран, над ким се надвук’о
Застор од
лишћа? Кроз сеоце бело
И вотњак
мали, што се сав обук’о
У своје
цветно блиставо одело?
Хајдете
натраг! Даље више није!
О, децо
наша, о ратници смели,
Доста сте
другом ловорове плели!
Време је,
да се сетите Србије!
Војислав Ј. Илић Млађи - “Крвави цветови”
Нема коментара:
Постави коментар