Орле сури са Кајмакчалана,
Ноћас су се војске удариле
И мајке се у црно завиле –
Виде л’ онде Вражалић Јована?
Видео сам Вражалић Јована
Од Ваљева од колена стара,
Нападнут је тешко од Бугара,
Око њега деца одабрана,
Па се бију страшно и крваве.
Око њих су кости разломљене,
Брзометке танке поломљене
И јуначке одлетеле главе,
Чудним биљем коса засејана:
Овде нога, онде мушка рука…
А кад плану зора к’о јабука
Девојачком нежном руком брана
У Јована седамнаест рана.
Јован Вражалић – Пешад. мајор (33. кл.), из
Ваљева. Пао у окршају при бугарском препаду 13. септембра 1916. на Кајмакчалану.
Милосав Јелић - "Србијански венац"
Нема коментара:
Постави коментар