Миливоје Стојановић

Пуковник Миливоје Стојановић Брка

Миливоје Стојановић

Поћорече, цареви већиле,

Сутра ћу се с тобом ударити,

Сутра ће те срећа преварити

Кад се дигну кости на могиле,

Поћорече, цареви већиле!

Душа ми је од Косова стара,

Тешко срце од горскога вука,

Командант сам гвозденога пука,

Не бојим се цара, ни ћесара,

Душа ми је од Косова стара.

Деца су ми дрхтај од пламена,

Деца су ми снежне перјанице

Из Топлице и из Косанице,

Разбуктала искра из камена,

Деца су ми дрхтај од пламена.

Ја не жалим што ћу погинути;

Мучки муња орлу крила спали –

Високо смо, орле, орловали!

Ал’ окове земљи ћу скинути

Ја не жалим што ћу погинути!

Миливоје Стојановић – Командант 2. пешадијског “гвозденог” пука, пешад. пуковник Миливоје Стојановић из Пожаревца, пао на Кременцу у почетку великог другог противнапада 1914.

Милосав Јелић - "Србијански венац"