Д. Рајковић - Пораз

Пораз

Нико топузу нашем не сме на мету стати! -

Играли смо у пјанству улогу исполина,

А кад је страшним местом требало постајати,

Расу се бучна војска к ’о ветром паучина.

Зар отаџбину могу да бране силеџије,

Мецене црне берзе ил ’ поноћних рулета,

Ил’ узмидуси мрачни којима стало није

Шта ћемо сутра бити - понос и л ’ ругло света!

У агонији слома зар не видимо, роде,

Белег црвене губе с унезверених лица!

Побегли вођи с фронта чак преко Дрине воде;

За њима крш и лелек и море избеглица.

У колонама страха и безнађа и глади,

Што се протежу чергом до хоризонта сива,

Да л ’ се сетио ико, к ’о некад Бојић млади,

Да узме груду земље са напуштених њива?

Августа, 1995           Д. Рајковић

Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош“