Д. Рајковић - Ликови у стени

Ликови у стени

После великог рата,

Америка је земља младости и снова;

Њени видици сежу до звезданог јата;

У океану беде — визија благослова!

Дух пионирски свуда новим пољима хрли

Усмереношћу оних што су не тако давно

Дивљим Западом прве колске путеве трли.

У том јуришу што не зна за немогуће мете,

У земљи гигантског хода,

Живи и ради вајар што је ко мало дете

Хтео да скине Месец са отаџбинског свода.

Борглам је део тог духа што све може и уме,

Чак и кад изгледа нема;

Осећа било земље и душу јој разуме

Кад се у Црна Брда Јужне Дакоте спрема.

И ту настаје борба између човека и стене

На невиђеној скали;

Ту вајар-херој учи рударе окупљене

„Како се челик кали.“

Алат им — динамит, витла, ваздушна сврдла и длета,

А радно место њино — љуљашка низ станац сиви;

Атеље — Маунт Рашмор где he далеко од света

Створити ремек-дело ком се планета диви.

Шибани жегом и цичом и ћудима олује,

Над понорима где се најлакше страх обнажи,

Где мукла рика мина све чешће одјекује,

Ту Борглам с рударима своје визије тражи.

Он зна, ту су, у стени, само их открити мора,

Мада му књишки мољци саветују да стане,

Јер, веле, гранитна врлет пуна је дубоких пора;

Радити с каменом таквим — значи траћити дане.

Срећом, не слуша Вајар гласе сумње и страха;

Залаже фарму и кућу да плати рударе

И кроз времена кризе и финансијског краха,

Наставља велико дело —

Често без шупље паре.

Након година дугих и заноса, и мука,

И триста хиљада тона одваљене стене,

Уместо гранитне масе преко небеског лука —

Врхуне скулпторове визије остварене:

Вашингтон, Џеферсон, Линколн и Рузвелт међ њима,

У линијама складним на велелепној скали.

Све им је Борглам дао — карактер, дух и доба,

„Једино реч им фали.“

Борглам је, као дете, хтео да Месец скине

И јецао је горко што то не може, мали!

Са Маунт Рашмора је доспео у висине,

Где вечност херојима звездане луче пали.

Д. Рајковић

Гласник Српског историјско-културног друштва „Његош“