Радомир Кривокапић - Петру II Петровићу Његошу

Петру II Петровићу Његошу

На горд’ Ловћен славом окруњени,

На ком Твој се преобрази  Гени’,

Српство лети духом и тијелом,

Гробну плочу да ти такне челом –

Да њу свету уснама додирне

И запали тамјан и измирне,

Праху Твоме – Духу огњеноме.

Из окриља бесамртне музе

Небо земљи Тебе рано узе

Међ хорове зрачних херувима,

Да и Тебе има међу њима;

Уз умилне лире славопоје

Ти с вјечношћу вјенца име своје,

Црној Гори – химнам’  славу створи.

О Геније – колосални Душе!

Искре ума Твога се просуше

У звјездане недогледне сфере –

У висине – дубине без мјере;

У пространом Духа видокругу

Савио си божанствену дугу,

„Вјенац”  сплете, - огњени поете!

Са богиње прелеснога лона

С врх Олимпа и са Хеликона

Муњевнијем полетом се вијну,

И пјесништва вјечном зубљом сијну;

Ти океан мудрости запјени,

Бисер ума нађе драгоцјени –

У та зрна – блиста Гора Црна. –

Заточнике храма и слободе

Напао си капљам’  свете воде

С животворног Твога источника

У ком блиста Твог Генија слика,

Који сунца неће да пресуше –

Већ свијета опијаће душе

У еоне древне кад потоне, -

У Свјетилу – вјечном Пантеону

На пјесничком – блиставоме трону,

Скиптар држи Твоја света рука –

Златну лиру громовнога звука;

Поезијом Твојом причешћени

Срб се клања блаженој Ти Сјени,

О геније! – слава нека Ти је!!

Грахово      Радомир Кривокапић

Глас Црногорца 13-X-1901