Србин
Када у
борбу залази свету,
Крши и руши
– чудеса стара
И дјелом
својим казује св’јету
Да има моћи,
да има жара …..
Дружба га
гледа па му се диви,
Душманин
дрхће, стријепи јако;
А Србин
јунак – ко соко сиви,
Јуриша
даље – ма у црн пак’о.
Такав је
Србин у борби свакој;
Свети се
радо и пада славно –
К’о див-јунаци у доба давно.
А када
пане у борби такој,
Не пушта
душу са женским плачем;
Но с’ пјесмом, надом, са пламен мачем!
Сарајево, 1892.
Михајло Милановић
Босанска
вила бр. 18 1892.
Нема коментара:
Постави коментар