Ђуро Перовић - Приликом рођења Његове Свјетлости Младог Књажевића црногорског

Приликом рођења

Његове Свјетлости

Младог Књажевића

црногорског

Весели се Горо Црна!

Нови зрак те обасјао,

Вишњи ти је ево сада

Крила твоја појачао.

Посље тол’ко тешких мука

Саслуша’  је молбе твоје,

Те над тобом сад излива

Благослове свете своје.

Та доста си претрпјела

Од онога кобног дана,

Када српско сунце обви

Помрчина са свих страна.

И кад круну Лазареву

Однесоше мутни вали,

А стеченим благом српским

Душман стаде да се хвали.

Од тог’  дана па до сада

Борила си с’ и крв лила,

На твој камен мученички

Крвав барјак износила.

Док слобода српска засја

У свој сили, у свој слави,

Те зрàкама својим сјајним

Обасја ти крш крвави.

На којему повјетарац

Лепршаше твог крстача,

Којега си уграбила

Душманину спод мача.

Весели се Горо Црна

И поносно шири крила!

Јер ти с’  прида нова снага

Уза Мирка и Данила.

А ти Боже чувај, штити,

Нашег младог Књажевића;

Ту јабуку трећу златну

У Дом Славних Петровића!

Цетиње,  29.  Септембра  1889.

Глас Црногорца  01-X-1889.