Ђуро Перовић - Над гробом Митрополита црногорског Илариона Рогановића

Над гробом

Митрополита црногорског

Илариона Рогановића

Крај гроба ме ево оног’

За ким с’  и још уздах вије

И суза се жалолница

Погдјекоја  јоште лије.

Крај гроба ме ево оног’

Што је сваком, добра хтио;

Што је многе невољнике

Избавио, утјешио.

Крај гроба ме ево оног’

Кој’  би мелем многих ранâ,

Пружајући помоћ своју

Овдје, ондје, - по свих страна.

Крај гроба ме ево оног’

Што с’ одмарат знава’  није,

Већ је ув’јек прискакао

Гдјегод с’  тешки уздах вије.

Допусти ми, света главо,

Да цјеливам плочу твоју

И захвалим за доброте

У великом што су броју!

Који но си триста пута

Сиромашке бриса’   сузе,

Докле Вишњи душу твоју

У наручје своје узе.

Те ти сада рака ова

Измучене кости скрива;

Али дјела твоја славна,

Митроношче, још су жива.

“Хвала, хвала, света главо!”

Јос се чују р’јечи ове

И чуће се догод Вишњи

И нас тамо не позове.

Он једини нек’  награди

Неуморне труде твоје,

На том св’јету када стане

Награђиват’ „рабе”  своје.

А ми ћемо без престанка

Молит’  му се, главо света,

За спасење душе твоје

И овога и тог’  св’јета.

Цетиње, 14.  Октобра  1889.

Глас Црногорца  15-X-1889