субота, 26. јул 2014.

Ђуро Перовић - Над гробом Митрополита црногорског Илариона Рогановића



Над гробом
Митрополита црногорског
Илариона Рогановића

Крај гроба ме ево оног’
За ким с’  и још уздах вије
И суза се жалолница
Погдјекоја  јоште лије.

Крај гроба ме ево оног’
Што је сваком, добра хтио;
Што је многе невољнике
Избавио, утјешио.

Крај гроба ме ево оног’
Кој’  би мелем многих ранâ,
Пружајући помоћ своју
Овдје, ондје, - по свих страна.

Крај гроба ме ево оног’
Што с’ одмарат знава’  није,
Већ је ув’јек прискакао
Гдјегод с’  тешки уздах вије.

Допусти ми, света главо,
Да цјеливам плочу твоју
И захвалим за доброте
У великом што су броју!

Који но си триста пута
Сиромашке бриса’   сузе,
Докле Вишњи душу твоју
У наручје своје узе.

Те ти сада рака ова
Измучене кости скрива;
Али дјела твоја славна,
Митроношче, још су жива.

“Хвала, хвала, света главо!”
Јос се чују р’јечи ове
И чуће се догод Вишњи
И нас тамо не позове.

Он једини нек’  награди
Неуморне труде твоје,
На том св’јету када стане
Награђиват’ „рабе”  своје.

А ми ћемо без престанка
Молит’  му се, главо света,
За спасење душе твоје
И овога и тог’  св’јета.

Цетиње, 14.  Октобра  1889.


Глас Црногорца  15-X-1889







Нема коментара:

Постави коментар