Сима Милутиновић - Петру II

„Проф. А. Гавриловић саопштава сљедећу још

необјављену пјесму Сима Милутиновића

Петру II

С региона – ал’ тек богоносна

Роса капљом на стјену је пала.

Кам студени собом усисав је,

У повоју зраке жарког дана,

Кад но лузи утрептав се буде,

А живахне по гори миљенче

-У низине српскијех дубрава

Бистрог вира траволазне шаље,

Тко је жедан да се водом поји,

Тко је засп’о  да га жубор буди

Тко л’ не хаје нек му Вишњи суди!

Здрав ми био, духа само својна!

Раде л’  роду чин’ја радовање,

Радовање ал’  богме дјелање!

Не знамо дал је испјевана љепша пјесма

Владици, и дали је “свагда му драги”  наставник

мању и љепшу иједну испјевао.”

Глас Црногорца 03-XI-1901