Ђуро Перовић - Његовом Царском Височанству Великом Књазу Петру Николајевићу

Његовом Царском Височанству

Великом Књазу

Петру Николајевићу

Први пут је ово сада

Да Те наше очи гледе,

У поносне горе ове

Пуне славе и побједе.

Са сјевера далекога

Повуче Те љубав стара,

Да посјетиш стјење ово

И његова Господара;

И да видиш народ братски

Кој’  Те  жељно очекује

И који Ти:”Добро доша’!”

Са свих страна довикује.

Груди су нам набрекнуле

Од силнога усхићења,

Гледећи Те крјепка, снажна,

Сред поносног овог стјења.

Та ниједне душе нема

Да весела сада није,

Од радости којој срце

Груди неће да пробије.

***

Срца наша жељела би

Такав дочек приправит Ти,

Какав јоште на ‘вом св’јету

Нит’  је бива’,  нит’  ће бити.

Али опет, није дочек

У простирци свиле, злата,

Већје дочек у љубави

Коју гаји брат спрам брата.

Том љубављу народ овај

Тебе сада дочекује,

Том љубављу поново Ти:

„Добро доша’!”  довикује.

Овакова љубав братска,

Оваково усхићење,

На Неви те само чека

Кад оставиш ово стјење.

Е, па сретно ногом стао

На ‘вом кршу поносноме

И здраво се повратио

Опет натраг Дому Своме!

Глас Црногорца 02-VII-1889