Миши
Димитријевићу
Доста ли
је горких суза
Због
неслоге српске пало,
И снага се
угледнијех
Под
земљицом затрпало.
Куда и ти
Мишо оде
Из
братског нам тога краја,
Оставивши
срца наша
Пуна тешких
уздисаја.
У тебе смо
изгубили
Вриједнога
српског сина,
Врлине се чије
сјаху –
Као сунце
са висина.
Ал’ и ако тебе нема
У круг
своје миле браће,
Сваки
Србин ма гдје био
Дјела
твоја ц’јенит’ знаће.
Србе, борче,
трудбениче,
За
напредак рода свога;
Нека ти је
вјечни спомен
Широм
Српства цијелога!
Глас
Црногорца 04-II-1890
Нема коментара:
Постави коментар