Назиф Ресуловић - Братске речи

 

 

 

 

Братске речи

 

Прошло време, драги брате Миле,

Кад кликтаху загоркиње виле:

“На мезево, витези-јунаци,

Нек се вију јуначки бајраци!

За крст часни, ко у цркви моли,

За дин, браћо, ко џамију воли!”

 

Што је кавге међу нама било

С душманске се стране натурило:

Слогу нашу туђин је омео

И у своје мреже нас заплео!

Ради вере крвили се нисмо:

Мени Куран, теби Свето Писмо.

 

Да смо браћа зна се још одавно,

Име наше од старине славно!

Један језик, обичаји једни,

Преци наши увек беху вредни!

Историја то нам јасно каже,

Она ником за вољу не лаже.

 

Јавор-гусле о том лепо зборe,

А песме нам народне говоре:

Једна мајка да нас је родила

И јуначким млеком задојила,

Дедови нам на Косову пали,

За наш живот свој су жртвовали.

 

Копља бојна и сабље јуначке

Претворимо у плуге тежачке,

Сложнога се прихватимо рада,

Отаџбина да нам не пострада!

Ето, брате, деци нашој среће

Која цео Народ напред креће!