Мајка
Крај
сеоског пута једна кућа стара;
Над
њом надвијена грана од бехара,
И
у кући мајка обнемогла чека
Да
јој се јединац врати из далека.
Одвучен
је да се против браће бори,
Зато
мајку бедну тешка туга мори:
„Ја
верујем силно, ко у свете моћи,
С
Орловима Белим он ће дома доћи!”
Са јасмина бисер на земљу се труни,
А у чежњи мајка душу надом пуни....
И, чекајућ’ сина, једне благе ноћи
Заклопи занавек исплакане очи.....
Нема коментара:
Постави коментар