Ослобођење
Пет векова робовасмо
Под притиском туђе руке
И у негве оковани
Подносисмо тешке муке.
Отаџбина стењала нам
Столећима под туђином,
А род наш је пропадао
Мирећи се са судбином.
Обзорје нам беше мутно,
А патњама никад краја;
Горди тиран јер је хтео
Потлачена да смо раја!
Пролевасмо братску крвцу
За туђинца, против брата!
Свест је хтела те сједини:
Словенца, Срба, Хрвата.
Раскинусмо ропске ланце
Што нам туђин спут’о руке
Слободе нам Сунце грану
И престаше страшне муке!
Устај, роде! Окупи се
Под бајраком Слоге миле!
У срећимо Отаџбину
Ујединив наше силе!
Нема коментара:
Постави коментар