Ханџар
О дувару ханџар виси,
По њему се хрђа хвата,
Нема више мегданџије
Ни његова бесна ата.
Времена су прохујала,
Јунак вечни санак снива,
Али мила успомена
О њему је и сад жива:
Кад је оно бојак био
С дахијама по Крајини
И ханџаром осветлао
Образ роду, Отаџбини.
За Слободу он је дао
Са рамена русу главу
И јунаштвом својим стеко
Неумрлу, вечну славу.
С пијететом ја се клањам
Сени дичног јуначине,
А ханџару брид целивам
Што нам спас’о част и име!
Нема коментара:
Постави коментар