Три брата
Туђа их сила давно отргла
Из мајчиног крила топла и мека,
У ропство клето беше их врела:
Свуд, роптање, вапај, ланаца звека...
Огњишта њина похаро тиран,
Оранице плодне прекрило трње,
Оскарњен дом и живот им миран,
Умукла песма и не роди зрње.
Пренути свешћу устали смело
Да збаце ропство и туђински иго,
Слобода Дома њино је дело:
И Орао Бели врх њих се диг’о!
Опет их мајка на груд привила
Да љубављу жарком згреје јунаке,
Ах, мајка драга, Домаја мила,
Свој тројици справља дивне конаке!
Нема коментара:
Постави коментар