Назиф Ресуловић - Орач

 

 

 

 

Орач

 

Прохујала зима крута

И процвало цвеће,

Топли зраци земљу грију,

Настало пролеће.

 

По пољима узникнула

Зелен-трава млада,

Зефир благи попухава:

Свуд милина влада.

 

Орач зором рало спрема

И у поље хита;

Стигла хора да се оре

Да се сију жита.

 

За плуг држи, воци тегле,

A, бразда се слаже

Гласно ојче и попева:

Славуј му помаже.

 

Зајапурен бразда, плужи,

У зноју се купа,

С боловима као Титан

Чило напред ступа...

 

Са чела му к’о кристали

Грашци зноја клижу

Па по тегу узораном

У ђердан се нижу...

 

С његових се руку хране

И људи и мрави;

За све муке плата му је:

Залогај крвави.

 

*

Сви грчеви бића твога

Моја бољка пуста:

Хој, дај руку да притиснем

На слабачка уста!

 

Ори, ори, мој јуначе,

И твој дан ће доћи!

У земљи је силно благо:

Бог ће ти помоћи.