Назиф Ресуловић - Праху Османа Ђикића

 

 

Праху Османа Ђикића  

1879.-1912.

 

Муза Твоја богодана

Песмама је зашумила:

“Сви под један барјак

Слоге Похрлите, браћо мила!”

 

Неуморно, снагом духа,

Кад нам Сунце тама скрила,

Ти си као соко сиви

Размахнуо чила крила...

 

Вођ и друг си дични био

Надобудној Омладини:

Учио је како треба

Да послужи Отаџбини.

 

Домовина наша кршна,

За којом си чезно, мрео,

После мучних, црних дана

Здерала је ропски вео...

 

Херцег-Босна поносита,

Где је авет гнездо вила,

Са сестром се преко Дрине

У слободу загрлила.

 

Наша поља и дубраве

Оживеле са песама,

Љубављу се напајамо

С врела Братства и чесама.

 

Пре једнога деценија

За навек си Ти заспао

Али ниси авај, Зору,

Новог Дана Дочекао.

 

Праху Твоме ја се клањам,

Наш првенче из Мостара!

На кабур¹) Ти вила носи

Ловор с граном од бехара!

 

¹) гроб.