Назиф Ресуловић - Учитељица

 

 

 

Учитељица

 

С много лепих жеља, нада

Крочила је Она млада

У арену жића мучна

Да уз пехар сóка жучна

Роду своме дух подигне:

Културнији свет да стигне....

Лепа, здрава, ко дрен једра,

Духа чила, увек ведра.

Образе јој жаре плами.

Ко рубини да су сами

Ил’ ко да је зора мила

На лице јој руј пролила!

Бајне очи, два азура,

Блистају се ко Два нура¹);

И погледом дивним Она

Открављује срце бона!

Ко из душе нежне мајке

С усана јој хрле бајке

Малом свету што их гута,

Да не скрене с права пута.

Све што лепог Она има

Без наплате даје свима.

Сваку крепост и одлику,

Дивну згоду и прилику

У душице сади мале

Да оствори идеале:

Вредна деца, благе ћуди,

Добре жене, бољи људи!

И за мукотрпну харност

Век је прати незахвалност!

 

*

 

Напред само, ружо мајска,

Ко Девица Орлеанска!

Ти не клони и не стани,

Триумфа ће доћи дани!

Скромни песник херој-жени

Скида капу: Напред крени!

 

¹) Hyp - светло.