Ја бих
Синџири су попуцали,
У Слободи сад се дише,
Сунце сину, магле неста:
Три се брата загрлише.
Села, њиве и рудине
Нису пусти као пређе,
Роду снова свануло је:
Слободне су наше међе.
Србин, Хрват и Словенац
Руке братске пружили су,
Под отаџбе бајрак хрле:
Робље туђе више нису.
По пољима, Дубравама
Наша звонка реч се чује,
Од Вардара до Јадрана
Једне песме сада брује.
То су песме братске Слоге,
Аманети то су давни,
Које су нам оставили
Див-јунаци, преци славни.
Пространа је земља ова,
Домовина наша мила,
На њеном се пропелом крилу
Три рођена брата свила.
Све ђердане и челенке
Њој је Бого даровао,
Сто живота, кад бих им’о,
Ја бих за њу жртвовао!
Нема коментара:
Постави коментар