Назиф Ресуловић - Моје село

 

 

 

 

Моје село

 

Како ми је мио предел

Где угледах светло Света!

Ох, како је дивно село

Где проведох млада лета!

 

Милозвучни пој птичица

Разлеже се на све стране,

Лепо ти је погледати

Када јутром Сунце гране!

 

Поветарац благи каткад

Заћарлија и запири

И са пољског цвећа шарног

Околицом мирис шири...

 

По пашњаку, врх горице,

Белоруно стадо пасе;

А пастирче младо везе

Уз свиралу дивне гласе.

 

Орачи се марни чују

Како ојчу на волове

И браздају певајучи

Родно поље и долове.

 

Па кад дозре класје златно

На њивама краја мога,

Срп зашушњи, коса севне:

Обара се дар од Бога...

 

Виногради родни, пуни;

То су ђердан мога села;

Кад настане берба мила

Песмом јечи нарав цела.

 

Ој, љубљено, чарно село,

У обиљу среће свати!

Сред твог крила најслађе ми:

Просневати и запевати.