Назиф Ресуловић - Тужан дан

 

 

 

Тужан дан

(21. марта 1921.)

 

С ону страну Јадранскога сињег мора

Где се небо необично дивно плави,

Там у земљи некад моћног старог Рима,

Прекоморски наш комшија славље слави.

 

И док данас пук Романов фесту чини,

И слава се Рима древног у њем буди,

Срца наша бона крваре и плачу:

Мајци су нам драгој покидани уди!

 

Трст, Ријеку, Истру, Задар и Горицу-

Бисер и алеме наше Груде дивне-

Туђинци су истргли нам!.... Боли нови:

Браћу нашу опет стежу ропске гривне!

 

Чујете ли, ви потомци славе старе:

С триумфом је Цезар долазио Риму-

Ширећ’ свој империј дињем Старог Света-

И нест’о је!... Тек што ј’ спомен остао му!

 

Упамтите! Све док једног сина нашег

Буде текло, служећ верно Отаџбини,

Завет ће му свети бити: борба да се

Род наш цео с Мајком драгом уједини!