Разговор
Дођи, дођи, драги брате амо
Да се братски поразговарамо,
Отворено као никад прије,
У Слободи то се ваљда смије!
О верама, мислиш, ил’ о Богу?
Оставимо што нам крњи Слогу!
О Библији или о Курану?
Што нас цепа макнимо у страну!
Ја
не марим, како Бога молиш,
Већ
те питам: да ли брата волиш
Што
кроз жиле твоја крв му струји
И
језиком истим песма бруји?
Та једно смо, о том сумње нема!
Нашто ми је ова успомена:
Бајрак, ханџар, јавор-гусле наше
Што нам светом славу опеваше?!
„Још када си тужну песму пев’о
O слободи твојој ја сам снев’о:
Да ти, брате, ланце тешке скидам
И вековне ране љуте видам!
Од Косова то ми завет био,
Богу хвала сад се остварио!
Загрљају, да се пољубимо
И на раздор да заборавимо!”
Неизмерна теби хвала, брате,
Нек те Божји благослови прате!
Овај целов... нека сведок буде:
Да смо браћа, синци једне груде!
Нема коментара:
Постави коментар