Назиф Ресуловић - Напредна мати - посвећено муслиманским женама нашим

 

 

 

Напредна мати посвећено муслиманским женама нашим

 

Мајка је прва учитељица деце.

Какве су мајке, такав је и народ.

 

Живела је са два сина

Нежна ко два бела крина,

И кћеркицом свилних коса

Дивном ко јутарња роса:

 

Ока плавих као море,

Лица чарна ко руј зоре!

Док јој деца ситна била

Мајка се је намучила:

Чемер јела, тугу пила,

На ноге их усправила;

И на први наук дала

Три ганџета своја мала.

 

Син првенац врстан беше

Што у школи само креше:

Учи ноћу, сваког дана,

Прихваћа се својски знања,

Одговор му с уста врви,

У науци ђак је први!

Школу нижу сврши лако,

Гимназију и те како!

Училишта прође веља

Где га вукла жива жеља.

Мајку штује и помаже,

За род свој се век залаже:

To je узор правог сина,

Каквих треба Отаџбина!

 

Али млађи ваљан што је?!

У еснаф га први броје!

Марљивошћу занат стек’о,

Мајстор чувен надалеко;

Рука марна гвожђе кује

И на раду срећу снује...

 

“Сина два на правом путу

Победише судбу круту;

Али она... што ћу јако?!

Људи зборе наопако:

Грех је женској наук дати,

На више је школе слати,

Па још лица откривена?!

Не то не сме наша жена!”

 

Муку мучи мајка бедна

И премишља срца ледна:

“Па Алах је добро знао

Зашто нас је на свет дао!

Жени, мајци наук треба

Ко свагдања кора хлеба:

Узгајач је први она

Деце многих милиона;

И каква је младеж рода,

Такав нам је Дом, Слобода!”

 

Охрабрив се поче мати

Мезимицу световати:

“У прах груби адет стари

Праву Веру што нам квари!

К сунцу прхни, кћери мила,

Смело ширећ снажна крила!

Нек просвета проспе семе

У хареме наше неме

И културе зраци сину

Да расплину њину тмину!

Напред, чедо, ти не клони,

Ново Доба гласно звони...!”

 

Кћерка мети храбро стиже,

Род нам љуби и подиже...

 

*

Теби, свесна жено наша,

Песник кличе: „Хвала! Јаша¹)!“

 

¹) живела