Дунавска дивизија улази у Београд 1918.

Дунавска дивизија прва je ушла у ослобођени Београд

1. новембра 1918. године. Био je то величанствени дочек и

права ратна парада када се на окићеним коњима појавише

Врховни командант са штабом и дуге колоне ратника са шлемовима запеваше песму:

Чика Пера јаше коња бела,

За њим иде Америка цела.

— Живела српска војска!. . . Живели ослободиоци!. . .

— проламају се усклици грађана, засипајући цвећем војнике и китећи их пешкирима као лентама.

И тада je непознати песник излио своја

осећања и сачинио ову песму:

Јутрос ме je сјај небеса гано

Шум сам чуо танковрхих јела,

Пршти небо сунцем раздрагано

Мирис струји јоргована бела.

Сури орли Шумадију криле,

Ha Јастрепцу коло воде виле.

Откуд славље? Откуд песма ова?

Радост певај, лиро моја сетна;

Eнo иду деца из далека,

Па их мајка очекује сретна.

Млади, силни као бор до бора,

Лете тићи са Јонскога мора

Лепршају барјаци над њима,

Бојни мачи о бедру им звече,

Окићени победним венцима

Старих борби — њине трубе јече.

A песма им грми гором стравно

Oj, Мораво, наше село равно.

Певај, мајко, испред чета ових

И горе ће задрхтат од страха,

Биће јава твоји свети снови

Пуца гора од пушчана праха.

Oj, Србијо, мајко моја мила,

Бићеш опет што си некад била!

Гласник Српског историско - културног друштва “Његош”