У Армији
У сеоцу пуном чара
провели смо дане многе
ко другови, сви из рата,
што се воле ко брат брата;
хорила се песма слоге…
А кад дуга зима мину,
и ницати поче цвеће
дивна наша песма прође,
и прва нам вијест дође:
“Ту Вас сутра бити неће!...”
То се збори а већ беху
опроштајни дошли дани,
спремни људи журе, хрле,
сретају се, љубе, грле:
“Збогом село Воштарани!”
И ђенерал на пут крену,
он појаха хата гојна:
“Збогом моја свито бојна!”
“Збогом, славни ђенерале!”
Свак на своју оде страну;
сасвим неста песме више;
а сеоце све је тише,
и сад као мртво спава;
о прошлости бурној сања…
ко у вечност да се спрема.
Нит ко врви, нит ко стражи.
Мала река сан му блажи,
из армије никог нема….
“На рекама Маћедонским”
Д. М. Јефтовић-Полимац
Војиште
Племенитим Кћерима Албиона
Ове строфе посвећује изгнаника душа бона,
Вама, добре, племените кћери славног Албиона,
Што вас свуда на бојишту слави српски ратник стари.
И вазда Вам на великом милосрђу благодари.
Војиште. Писац.
Нема коментара:
Постави коментар