(Из дана на Јадрану)
Савите, јунаци, шаторе и платна…
Заставници, стан’те четама на чело;
Нек на заставама наша копља златна
Још једном обасја јужно сунце врело.
Витези, за сабље! Нек у сјају блесну
Као гневне муње овог болног јутра.
Нек наши плотони ко громови тресну,
Јер више нас неће овде бити сутра.
Ал’ нек знају они, што бестидно данас
Пљунувши на Правду, гоне нас из Драча,
Да ће доћи дани, и дивљи Арбанас
Савиће се опет испод српског мача!
И ви ћете опет заставе пронети
Кроз кршеве оне, куд сејасте кости;
Витези ће храбри без јаука мрети…
И нек никну гробља од могила прости’; -
Али преко њих ће, сва златна и пуна
Бисернијих зрна из Адрије плаве,
Пронесена бити наша царска круна, -
И тад ћемо гордо подигнути главе,
Улазећ’ за вазда на капије Драчу,
С ловорови венци на победном мачу.
Београд, 1913. Ст. П. Бешевић
"Ратни записи"
Нема коментара:
Постави коментар