-Одзив на истоимену песму Ивана Вазова-
Долине око Мелника и Драме
И Струме плаве и Бистрице воде
Жалосно цвиле под копреном таме
И горко плачу за сунцем слободе.
Оне проклињу скиптар Симеуна.
Ал’ доћ’ ће време: пашће горда Троја!
Ох, ја већ чујем грмљаву плотуна
И видим леђа “тракијских хероја”.
И док трепере васкрсле долине
И блеште дичне Родопске Планине
К’о
смарагд, у свом цветном огртачу,
“Шуми Марица” негде кроз даљину
Цвили све тише. Замре… Кроз тишину
Одједном, силно, грмну: “Хеј, трубачу!...”
Војислав Ј. Илић Млађи -
“Крвави цветови”
Нема коментара:
Постави коментар