Димитрије М. Јефтовић - Полимац - Тужна песма

Тужна песма

На годину дана прије,

на Јонскоме Мору, где ли, -

сећате л’ се – давно није –

када смо се тужни срели?

-   Сећамо се суза врели! ..

Плакали смо тада сваки;

морало је бити тако; -

А сад куда, ждрали лаки,

што вас гони, је ли пако?

-   “Јад, несрећа и зло свако!”

Ми смо чули: до Мораве

нигде нема овце “крње”;

нигде вола, нигде краве;

ни у кући једне прње….?

-   “Од Мораве још и црње…!”

Зар сва земља опљачкана,

да глад црна нејач коси?

Умиру ли сваког дана? –

Да л’ црнину свако носи?

-   “И још вазда сузе роси…”

Где остала кућа беше

на крвавовом нашем пољу,

како жене децу теше,

кад се с црним јадом кољу?

-   “Бог ће дати срећу бољу…”

Ви сте прешли наше краје,

кад вешала ветар њише…

сме л’ ко рећи Србин да је?

Како цео народ дише?

-   “Словима се туђим пише.”

Да ли живе судба шаље,

кад је Правда одузета,

од Дунава тамо даље

из те земље ропства клета?

-   “Те далеко преко света!”

А спомена још има ли

поред пута, цркве, чесме;

да ли ма где чусте ждрали,

о прошлости нашој песме?

-   “То се нигде чути не сме.”

Тамо где наш народ страда

стиже л’ нашег боја јека?

Да ли нам се народ нада?

Осећа л’ се радост нека…?

-   “Сваког часа, све вас чека.”

“На рекама Маћедонским”

 Д. М. Јефтовић-Полимац

Племенитим Кћерима Албиона

Ове строфе посвећује изгнаника душа бона,

Вама, добре, племените кћери славног Албиона,

Што вас свуда на бојишту слави српски ратник стари.

И вазда Вам на великом милосрђу благодари.

Војиште.                                                     Писац.